Tadeuš Košćuško i Košćuškov ustanak

Tadeuš Košćuško i Košćuškov ustanak

Tadeuš Košćuško i Košćuškov ustanak

Ko je bio Tadeuš Košćuško?

Njegovo puno ime bilo je Andžej Tadeuš Bonaventura Košćuško. Rođen je 4. februara 1746. godine u Velikom vojvodstvu Litvanija, a umro 15. oktobra 1817. godine. Bio je litvanski i poljski general, heroj, kao i vođa ustanka protiv Rusije, koji se odigrao 1794. Njegova porodica pripadala je poljskom siromašnom plemstvu. 1755. godine, Košćuško zajedno sa bratom kreće na školovanje, ali nakon 5 godina morali su se vratiti kući, jer su imali porodične probleme. Bratu Jozefu je pripalo nasledstvo porodičnog imanja, dok je Tadeuš ipak odlučio da se upusti u vojnu karijeru. 1765. godine, upisao je novi univerzitet za obrazovanje oficira i službenika. On je pored vojnih predmeta koji su se učili na univerzitetu izučavao i filozofiju, ekonomiju, geometriju, učio poljski jezik, latinski inžinjeriju i još predmeta. Diplomirao je, a onda je unapređen u kapetana.

Planina Košćuško

Postoji planina u Australiji koja je ujedno i najviša njena planina sa imenom Košuško. Njen najviši vrh iznosi 2 228 mnv. Prostire se na teritoriji Novog Južnog Vels. Takođe, ova planina se nalazi u sklopu istoimenog Nacionalnog parka Košćuško. Ova planina dobila je 1840. godine naziv baš po poljskom nacionalnom heroju Taudešu Košćuško. Australijskoj najvišoj planini naziv je dao istraživač grof Pavel Ščeletski.

Košćuškov ustanak

24. marta 1794. Godine Košćuško je podigao ustanak. Taj rat se vodio između poljske vojske i Rusa. Košćuškov plan i zahtev bio je da svaka peta kuća obezbedi bar po jednog vojnika koji će se boriti u ustanku protiv ruske vojske. 4. aprila 1794. Godine u bici na Raclavicama vojska Tadeuša pobedila je Ruse, iako je ruska vojska jako krenula da uguši ustanak. Takođe, u aprilu je ponovo bilo ruskog vojnog napada u Vilnjusu i Varšavi, al su pobunjenici uspeli da ih isteraju. Malo posle toga, uspeli su ih proterati i iz ostalih gradova. Košćuško je doneo odluku i ukinuo društveno – ekonomski odnos između plemića i njima podloženih seljaka (kmetova) kao i proglasio uvođenje građanskih zakona za seljake. Ovi pripadnici plemstva(šljahte), počevši od najsiromašnijih, pa do velikaša opirali su se odlukom vladara, te zbog toga zahtevi nisu nikada ni sprovedeni do kraja. Juna 1794. godine, poljsku vojsku napala je pruska, te su Poljaci poraženi. Prusi su zauzeli Krakov, dok su se Poljaci okrenuli prema Varšavi, koju su zadobili.

U Poljskoj se još jednom odigrao poljski ustanak koji je bio uspešan. Njega je predvodio Jan Dombrovski. Pruska vojska se povukla iz srednje Poljske i okoline Varšave. Pod komandom i vođstvom Aleksandra Suvorova, Rusi dobijaju pojačanje u vidu velikih vojnih jedinica (Korpus). Uz pomoć jake i spretne vojske, Aleksandar je porazio pobunjenike 10. Oktobra 1794. godine. Nakon ove pobede Košćuška su zarobili, a bio je i ranjen. Poslali su ga u Petropavlovsku tvrđavu, u Sankt Peterburgu. 5. Novembra 1794. Varšava je konačno zauzeta, a ustanak je bio “porušen” i završen.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *