Indijski grad Čenaj je u prvoj polovini avgusta bio domaćin šahovske olimpijade, na kojoj je učestvovao rekordan broj reprezentacija – 188 u apsolutnoj i 162 u ženskoj konkurenciji. Za Srbiju su u ženskom delu turnira nastupili Marina Gajin, Tijana Blagojević, Jovana Erić, Teodora Injac i Adela Velikić, dok su boje naše reprezentacije u muškoj konkurenciji branili Velimir Ivić, Miloš Perunović, Ivan Ivanišević, Aleksandar Inđić i Robert Markuš.
Naš ženski tim je sa prosekom od 24 godine bio među najmlađima na turniru nacija. I nisu poklekle naše devojke, naprotiv. Ostvarile su istorijski uspeh i baš kao njihove muške kolege u Srbiju su se vratile podignute glave. A kako i ne bi pošto je konkurencija ove godine bila zaista žestoka.
Muska reprezentacija Srbije je u konačnom plasmanu zauzela 20. mesto sa 15 bodova u konkurenciji 186 zemalja. Šahistkinje Srbije zauzele su visoko 13. mesto, ali su imajući u vidu kvalitet igre i jačinu rivala i jedni i drugi zaslužile više.
Na otvorenom turniru titulu su osvojili šahisti Uzbekistana, predvođeni svetskim šampionom u rapidu Nodirbekom Abdusatorovom. Isti broj bodova – 19, ali slabije dodatne kriterijume, imala je Jermenija koja je morala da se zadovolji srebrnim odličjem. Bronzana medalja sa meč-bodom manje pripala je drugoj selekciji domaćina.
U ženskoj konkurenciji najbolje su bile šahistkinje Ukrajine sa 18 bodova, koliko je imala i drugoplasirana Gruzija, ali slabije dodatne kriterijume. Treće mesto osvojila je Indija sa 17 bodova.
Izostanak dve najveće svetske sile u šahu Rusije i Kine koja je aktuelni olimpijski šampion odrazio se na kvalitet takmičenja, ali je istovremeno otvorio prostor drugim reprezentacijama da na ovogodišnjoj smotri najboljih u Čenaju zablistaju i dođu do visokog plasmana.
Najveće iznenađenje bez sumnje predstavljaju šahisti Moldavije koji će olimpijadu u Indiji pamtiti po osvojenom fantastičnom šestom mestu iako su na takmičenje doputovali sa samo jednim velemajstorom, a ni pozicija na listi (48. mesto) nije ulivala nadu da mogu daleko. Sa druge strane, oni od kojih su se očekivale medalje ostali su iza pobedničkog postolja (tim Amerike koji je važio za jednog od favorita morao je da se zadovolji petim mestom).
Čelnici Šahovskog saveza Srbije nisu krili zadovoljstvo po povratku iz Indije. Vremena za predah nema mnogo, a novi ciljevi su već zacrtani.
“Šahovski savez je u prethodnih 12 meseci nastavio ono što je započeo pre nešto manje od dve godine pre svega trudeći se da naše delovanje osete igrači zbog kojih sve ovo činimo i radimo. Verujem da su iza nas ostale godine posrtanja, finansijskih problema i neslaganja, a još više verujem da nas čekaju godine razvoja, uspeha, podizanja standarda kao i podrška šahistima i šahistkinjama. Ispred nas je veliki projekat, a to je Šahovska Olimpijada u Beogradu 2028. godine kao i otvaranje Kuće srpskog šaha koja bi mogla da bude otvorena u istom tom periodu, ako ne i ranije. To su naši glavni ciljevi u budućnosti. Svojim ozbiljnim radom ćemo nastaviti da opravdavamo podršku države koja nam je pružena”, rekao je na svečanosti povodom obeležavanja 74 godine postojanja Šahovskog saveza Srbije predsednik saveza Dragan Lazić.
Naredna Šahovska Olimpijada će se održati u Budimpešti 2024. godine. Sasvim dovoljno vremena za pripremu tima i osmišljavanje taktike. A onda juriš na nove medalje koje će se, nadamo se, u Mađarskoj naći oko vrata srpskih šahista i šahistkinja.