Rat između SAD vojske i Britanije 1812.

Rat između SAD vojske i Britanije 1812.

Rat između SAD vojske i Britanije 1812.

Dešavanja posle Rata za nezavisnost

Rat između SAD vojske i Britanije 1812. desio se nakon Rata za nezavistnost (1775-1783). Amerika je htela da pripoji i kanadske oblasti. Međutim, teritorijalna podela je ostala nepreomenjena a rat se okončao 1815. Godine. Do tada, velike borbe su se borile oko gradova na jugu Kanade. Američke snage, tokom rata 1812. godine su nekoliko puta pokušavale da se proguraju pored kanadskih i engleskih linija kako bi stigle do Montreala. Montereal je najveći grad provincije Kvebek i drugi grad po veličini u Kanadi. Jedan od onih koji su pokušali da prođu kroz redove vojske bio je i general – major Džejms Vilkinson.

Pohod Džejmsa Vilkinskona

On je krenuo sa vojskom od preko 4.000 ljudi i sa pojačanjem od 11 topova. Smatrao je da će mu to biti dovoljno da se probije i osvoji veliki grad Montereal. 30. Marta 1814. godine, u jutarnjim satima, Džejms je naišao na brzu i nemirnu reku Lakol, pored koje je bio kameni mlin, a na njoj samo jedan most. Na tom mestu je engleska vojska štitila prelaz preko reke. Imala je zajedno oko 180 vojnika, a negde u blizini nalazilo se 160 članova kanadske pešadije. Videvši to, Vilkinson je odlučio da ne rizikuje ništa, već da prvo sruši kameni mlin, da ga sravni sa zemljom. Ali postojao je problem. Mlin je bio jako dobro ozidan, imao je debele zidove, toliko da su se zrna od metka odbijala o njih. Rušenje je trajalo satima, nakon dužeg vremena bombardovanje je prestalo, mada se iz mlina i dalje čula pucnjava iz puške. Džemj Vilkinson je svoju vojsku pripremio za direktan napad. Kada su se otvorila vrata od mlina, Englezi su pojurili pravo na noževe mnogo jačeg neprijatelja. Engleze je predvodio major Ričard Henkok.

Dolazak pojačanja u vidu kanadske pešadije

Ubrzo nakon toga dolaze i 160 kanadskih pešadinaca. Amerikanci su jedva odbili napad Engleza, a Henkok se vratio u mlin. Izviđači Amerike javili su da stiže još pojačanja od strane kanađanske vojske, ali Vilkinson na to nije obraćao pažnju na to, jer je znao da je po broju vojske i dalje moćniji. I dalje je na jednog Henkokovog vojnika napadalo Vilkinsonovih 9. Postrojio je trupe za napad koji je značio pitanje života ili smrti. Ovoga puta Henkok nije želeo da čeka da ga napadnu. Naredio je ponovo napad, ovoga puta još smeliji nego prošli, išao je na sve ili ništa. Golim sabljama jurišao je na čelu svojih hrabrih vojnika.

Posrećilo im se, ubrzo su zauzeli topove koje su okrenuli na drugu stranu i artiljerijske položaje Amerikanaca. Vilkinson je bio primoran na povlačenje. Topovi su bili napunjeni kartečima. Karteč je artiljerijsko zrno koje je napunjeno kuglicama od gvožđa ili olova. Karteč je efikazan i do 300 – 400m. Direktno po paljenju barutnog punjenja iz cevi izlaze ove moćne kuglice ( to je kao u vidu levka, nešto slično sačmi iz lovačke puške).

Iza njega, ostala su 254 mrtva Amerikanca, dok je Henkoku manjkalo 50 vojnika.

Njegov plan da uđe u istoriju je i uspeo. U obnovljenom ratu Sjedinjenih Američkih Država protiv Velike Britanije za konačno priznavanje Sjedinjenih Američkih Država, ovo je bila samo jedna od mnogobrojnih bitaka.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *