Legija stranaca kao simbol najspremnijih

Borba do poslednjeg čoveka – nezaustavljivi momci!

U rukama nose isto naoružanje kao i ostatak francuske vojske. Zakleli su se da će pod zastavom te zemlje vojevati bitke bilo gde u svetu. S istom namenom i zadacima, na papiru deluju kao i bilo koja druga jedinica.

Ipak, samo jedan pogled na njih dovoljan je da shvatite koliko su drugačiji. Njihova rasna, nacionalna i verska šarolikost krase Francusku već gotovo dva veka, a surov dril zaslužan je što je pojam legionar postao sinonim za vrhunsku vojnu obučenost.

Momke, vojnike i podoficire 150 različitih nacionalnosti, koji su spremni da polože svoj život za Republiku, predvodi francuski oficirski kadar, među kojima je tek svaki deseti stranac.

Kada je osnovana?

Po ugledu na plaćeničke legije starog Rima i Otomanske imperije, Francuski kralj Luj Filip Orle anski osnovao je legiju davne 1831.godine, kako bi ojačao svoje trupe i smanjio gubitke “francuskog mesa” na bojnom polju.

Od tada, pa sve do danas, mladići željni izazova i avanture ili u begu od prethodnog života, često na ivici zakona, odlučuju se da odbace svoju prošlost i da se u uniformi legionara bore pod francuskom zastavom. U znak zahvalnosti za odanost i vernu službu Republici, posle petogodišnjeg ugovora Francuska legionarima daje svoje državljanstvo.

Samo pravi „spartanci“, mentalno i fizički najjači, koji u legionarskom stroju uspeju da sačuvaju živu glavu dvadeset godina, osim državljanstva dobijaju i više nego zasluženu penziju.

Pakleni put

Uslovi za prijem u red Legije stranica (Legion etrangere), jedne od najelitnijih jedinica ne samo Francuske već i celog sveta, od davnina su jednostavni i jasni. Legija spada u red malobrojnih jedinica koje još uvek nisu spremne da svoje kapije otvore za žene. Starosno doba pripadnika je od 18 do 40 godina.

Mladići, željni izazova i dokazivanja, osim jednog validnog identifikacionog dokumenta, u Francusku treba da ponesu „samo“ vrhunsku fizičku i mentalnu snagu.

Tek svaki osmi, koji „preživi“ iscrpne medincinske i psihološke testove kojima se ocenjuje spremnost, motivisanost i sposobnost, kreće u glavni centar za vojnu obuku Kastelnaudari, 50 kilometara od Tuluza. Pod budnim okom instruktora, prekaljenih legionara, novajlije tokom četiri meseca pomeraju granice izdržljivosti i snage sopstvenog tela.

OBUKA

Vrhunska obuka, koja je po stručnosti, ali i surovosti, u rangu s obukama specijalnih jedinica elitnih vojski, priprema legionare za svaku moguću i nemoguću situaciju na ratištu. U ekstermnim vremenskim uslovima mladi legionari uče se rukovanju različitim oružjem i preživljavanju u prirodi, uz pokretački moto jedinice: „Znoj pri obuci sprečava krv na terenu“.

Svakodnevna testiranja snage i izdržljivosti (marširanje 8 kilometara s ruksakom težine 12 kilograma, koje se mora završiti za jedan sat, trčanje od 2.800 metara za manje od 12 minuta, penjanje uz konopac snagom ruku, bez upotrbe nogu, trčanje s vrećom peska od 40 kilograma…) spremaju ih za završni test – tri dana u Gvajani, sami i prepušteni na milost i nemilost džungle.

Oni koji završe obuku i zadovolje visoke kriterijume staju u legionarski stroj svečanošću na kojoj zadužuju vojničke kape – bele kepije i recituju legionarski Kodeks časti – zakletvu solidarnosti i požrtvovanosti.

Novi legionari potpisuju petogodišnji ugovor i dobijaji potpuno novi identitet – novo ime, prezime, ime roditelja, datum i mesto rođenja. Za njih počinje život ispočetka, oslobođen veza s prošlošću i uz novu porodicu – Legiju.

Drugi deo obuke legionari nastavljaju u jedinicama u koje su raspoređeni. Tradicionalno najveće interesovanje vlada za padobranske jedinice, u čije redove staju legionari sa ostvarenim najboljim rezultatima na osnovnoj vojničkoj obuci.