Istorija Grčko – persijskih ratova

Istorija Grčko – persijskih ratova

Grčko – persijski rat odvijao je se u nekoliko faza kao što su:

• 499. – 494. g.p.n.e. – jonski ustanak u Maloj Aziji
• 490. g.p.n.e.  – Darijev pohod na Grčku
• 480. g.p.n.e.  – Kserksov pohod na Grčku
• 449. g.p.n.e. –  kraj rata

Ovi ratovi poznati su još i kao Međanski ratovi, ili Persijski ratovi. Vodili su se između Ahemendskog kraljevstva Persije i saveza grčkih polisa (na čelu sa Spartom i Atinom). Počeli su tako što su grčki gradovi Jonije objavili ustanak 499. pre nove ere protiv Ahemenidskog kraljevstva koji je osvojio Joniju.

Maratonska bitka

Ovo je bila prva koja je vođena u vreme grčko – persijskih ratova, na Maratonskom polju , nedaleko od Atine. Posle pada Jonskog ustanka protiv Ahemendiskog kraljevstva, car Darije I krenuo je u pohod na Heladu. To je bila kazna namenjena Atini i njenim vojnicima, zbog toga što su pružili podršku i pomogli grčkim ustanicima u ratu odigranom u Maloj Aziji. Carev jedini plan bio je da zauzme i pokori čitavu Heladu. 490. Godine pre nove ere, vojska Persije prelazi Egejsko more i iskrcava se na Maratonsko polje u Atici. Čuvši za budući rat, Atinjani pođoše na Maratonsko polje. Vojska Atine imala je 9 vojskovođa i desetog koji se zvao Miltijad. Glasnik koji je krenuo u Spartu izjavio je da Atinjani mole za pomoć i da se ni slučajno ne dozvoli da grčki grad potone. Čuvši to, Spartanci krenuše, ali su zakasnili.

Ova borba trajala je dugo. Atinjani su bili na istoj borbenoj liniji kao i Persijanci. Rastojanje između ove dve neprijateljske vojske bilo je oko 1600 m. Iz dugog rata Atinjani su odneli pobedu, zarobili su čak 7 brodova, Persijance su dovukli sve do samog mora gde su pokušali sve da zapale.

Borbe se nastavljaju

Nakon 10 godina, Persijanci organizuju napad na Atinu. Uputili su se iz Male Azije pomorskim i kopnenim putem da sa severne strane dodju u Atinu. Vojsku je predvodio Darijev sin Kserks. Severni delovi Makedonije i Trakija predavali su se i bez same borbe. Nakon toga, Grci su se ujedinili u savez i sklopili dogovor da se Atinjani predvode pomorske bitke, a Sparta kopnene. Pobedu su odneli Persijanci, nakon čega su lagano ušli u Atinu i spalili je.

Delski savez

Odigrale su se takođe i još dve bitke. Prva sledeća bila je nedaleko od Atike, kod ostrva Salamine. U ovoj bici Persijanci su imali za odbranu teške i velike brodove, dok su Grci imal trijere. U ovoj borbi Grci su bili mudriji. Druga bitka bila je kod Plateje. Na ostrvu Delosu gde je postavljen Delski savez 478. godine pre nove ere (tu se plaćao porez, prilagao se novac, ili su se davali brodovi). Cilj je bio da taj formirani udruženi savez pruži otpor Persijancima. Kasnije savez menja u atinski pomorski savez.

Pomirenje se desilo 499. godine pre nove ere kada je konačno potpisan mir sa Persijancima. Persijanci su se povukli. Atina je dosta ojačala što se kulture, a i privrede tiče. Pokazala se u najboljem svetlu. Atina Spartu stavlja u drugi plan, što ukazuje na novi rat – Peloponeski rat.