Dvoboji i megdani

Dvoboji i megdani

Dvoboj je organizovan oružani sukob dva lica čiji je cilj da se razreši neki sukob. Dvobojem se pre svega štitila čast i ugled pojedinaca. Naime pojedinac koji smatra da je da je njegova čast i ugled ugrožena ili povređena izaziva drugo lice na dvoboj pokazujući da je spreman da životom štiti svoju čast. Dvoboju najčešće prisustvuju svedoci obeju strana. Postoji više vrsta dvoboja:

• ratni dvoboj: je dvoboj predstavnika dveju zaraćenih strana
• dvoboj zbog lične uvrede: je dvoboj koji je izazvan lićnom uvredom ili povredom časti
• sudski dvoboj: je oblik božijeg suda u kojem se spor usled nedostatka dokaza rešavao dvobojem a božija pravda neće dozvoliti da nevino lice strada

Kodeks dvoboja je nalagao da oba učesnika imaju identično oružje. U dvoboju moraju učestvovati sekundanti (svedoci) ,po dvojica sa svake strane, koji imaju ulogu sudija dvoboja. Sekundanti kockom određuju ko će prvi pucati. Rastojanje između protivnika ne sme biti manji od 15 koraka. Na kraju dvoboja sekundanti sačinjavaju protokol kao neku vrstu zapisnika dvoboja.

Dvoboj kroz istoriju

Dvoboji su bili veoma česti kroz istoriju. Dvoboji ili megdani su opevani u sprpskim narodnim epskim pesmama. Megdan je reč koja je pozajmljenica iz turskog jezika, takođe, označava dvoboj.  Dušanov zakonik je regulisao dvoboje između vojnika koji smeju da svoje sukobe razreše dvobojem ali tako da ostali vojnici ne smeju da se mešaju kako se sukob ne bi proširio. U 17-19 veka dvoboji su bili česta pojava u Evropi i Rusiji zbog čega je ruski car ukazom iz 1894 dozvolio dvoboje ali pod strogim pravilima. U 19 veku poznati su i kaubojski dvoboji na Divljem zapadu.

Dvoboj Puškina i Dantesa

Poznati ruski pesnik Aleksandar Puškin je pre ovog fatalnog učestvovao u raznim dvobojima. Razlog izazivanja francuskog oficira ruske garde Žorža d’Antesa na dvoboj je bio njegovo navodno zavođenje Puškinove žene Natalije. Dvoboj se odigrao 1837 godine izazvan uvredljivim pismom upućenim Dantesu. Dantes je prvi opalio i pogodio Puškina u stomak usled čega je ovaj pao u sneg ali je uspeo da se pridigne. Bio je na njega red ali pošto mu je pištolj bio nakvašen zatražio je da zameni pištolj što su mu dozvolili. Pucao je na Dantesa ali ga je metkom samo okrznuo. Puškin je preminuo dva dana kasnije od posledica ranjavanja.

Dvoboj Crnjanskog i Sodermajera

Ovaj sukob je inicirao Miloš Crnjanski tako što je u svađi sa srpskim pilotima izazvao ih na dvoboj. Dvoboj je prihvatio vazduhoplovni inženjer i pilot Tadija Sodermajer. Dogovorili su se da se dvoboj održi u oklini Vršca i da se u slučaju nečije pogibije sve prikaže kao nesreća u lovu. Prvi je pucao Crnjanski ali je promašio. Na redu je bio Sodermajer ali kada je trebalo da opali uzviknuo je: ,,odustajem’’ što je razbesnelo Crnjanskog zahtevajući od Sodermajera da puca. Sekundanti (svedoci) su doneli odluku da je dvoboj završen. Crnjanski je kasnije pričao da ga je Sodermajerovo držanje iznenadilo i da se viteški poneo.

Dvoboj Saičića i samuraja

Crnogorac Aleksandar Saičić je kao potporučnik ruske vojske učestvovao u rusko-japanskom ratu u Mandžuriji 1904 godine. Japanski car je tražio od ruske vojske dobrovoljca da izađe na megdan sa njegovim najboljim samurajem. Saičić želeći da se dokaže se prvi prijavio za borbu mačevima. Borba je bila žestoka a samuraj je prvi posekao lice Saičića a potom krenuo u otvoreni napad da mu zada konačan udarac, međutim hrabri Crnogorac se izmakao i probio samuraja na smrt. Saičić je u skladu sa viteškim kodeksom odao počast poginulom samuraju, a sam vrh japanske vojske je bio zadivljen njegovom veštinom ali i pokazanim viteštvom.