Tajne policije

Tajne policije

Špijuniranje su od najstarijih vremena koristile političke elite kako bi se zaštitile od neprijatelja unutar države ali i od stranih neprijatelja. Kada se radi o špijunaži stranih službi onda se koristi termin kontrašpijunaža– otkrivanje stranih špijuna sopstvenom špijunažom. Tajne policije se povezuju sa totalitarnim režimima čije delovanje je u cilju zaštite političkog režima vladajuće partije. Koriste represivne metode delovanja i njihove aktivnosti su u strogoj tajnosti. Ne treba ih mešati sa obaveštajnim agencijama koje su nastale u demokratskim državama i koje podnose izveštaje o svom radu odgovarajućim institucijama. Međutim, zbog svog širokog delovanja u zavisnosti od istorijske situacije nije uvek lako povući jasnu granicu između tajne policije i obaveštajno-bezbednosnih agencija. Može se reći da su tajnost, represivnost, služba vladajućoj partiji osnovne karakteristike tajne policije.

Tajne policije kroz istoriju:

Gestapo

Gestapo: Je bila tajna policija nacističke Nemačke, osnovana 1933. godine kao Pruska tajna policija da bi već 1934. godine prešla u ruke SS-a. Bila je važan deo nacističke mašinerije za hapšenje, identifikovanje i selekciju za slanje u logore ili likvidaciju. Na okupiranim teritorijama su ustanovljena sedišta Gestapoa širom Evrope. U radu Gestapoa u tim zemljam su učestvovali i domaći saradnici. Amblem Gestapoa je bio nacistički orao koji u kandžama drži venac sa kukastim krstom. Oficiri Gestapoa su bili prepoznatljivi po crnim kišnim mantilima i crnim kapama.

Štazi

Štazi: Je bila tajna služba i policija Istočne Nemačke odnosno Nemačke demokratske Republike osnovana 1950. sa sedištem u Istočnom Berlinu. Bila je u rukama vladajuće istočnonemačke Socijalističke partije i kao takva bila instrument protiv političkih protivnika, opozicije i ,,unutrašnjih neprijatelja’’. Koristila je nasilne metode zastrašivanja i repesije. Amblem Štazija je kalašnjikov u ruci i crvena zastava sa bojama i grbom Istočne Nemačke, čekićem i šestarom u vencu raži a ispod je naziv Ministarstvo za državnu bezbednost. Geslo im je bilo: ,,Štit i mač Partije’’ . Grb im je bio štit sa bojama nemačke zastave iza koga viri mač. Zanimljivo je da kod oba amblema ne postoji crvena petokraka karakteristična za sve zemlje Istočnog bloka. S obzirom na to da je Istočna Nemačka tada bila pod kontrolom Sovjetskog Saveza i ne čudi što su Štazi i KGB usko sarađivali.

KGB

KGB: Je skraćenica za Komitet za državnu bezbedonst i osnovan je 1954. godine sa sedištem u Moskvi. Kao tajna policija je delovala do raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Bila je strah i trepet u Sovjetskom Savezu. Glavni zadatak im je bio borba protiv antisovjetskih i revolucionarnih snaga u SSSR-u, uz pomoć špijanaže, kontrašpijunaže, likvidacija, hapšenja itd. Zaduženi su bili i za zaštitu partijskih lidera, državnih granica i državne imovine. Poznato je i da je sadašnji predsednik Rusije Vladimir Putin bio član KGB-a od 1975. do 1990. godine i da je upravo on spalio tajne spise KGB-a u Istočnom Berlinu kada je srušen Berlinski zid 1989. godine kako ne bi dospele u ruke zapadnih službi. Amblem KGB-a je štit sa mačem na kome se nalazi grb SSSR-a, petokraka srp i čekić.

OZNA/UDBA

OZNA/UDBA: Od 1941. godine su formirane obaveštajne službe pod direktnom kontrolom Komunsičke partije. 1944. je formalno osnovano Odeljenje za zaštitu naroda-OZNA od strane Josipa Broza Tita a za načelnika postavljen Aleksandar Ranković. Nakon donošenja Ustava iz 1946. Ozna je preuređena u dve službe: Uprava državne bezvednosti – UDBA pri Ministarstvu unutrašnjih poslova i Kontraobaveštajna služba – KOS pri vojsci. Ozna i kasnija Udba su imale za cilj borbu protiv tzv. ,,narodnih neprijatelja’’ i smatraju se odgovornim za mnoga hapšenja i likvidacije političkih protivnika. Od 1966. godine, posle smene Rankovića i njemu odanih ljudi, menja naziv u Službu državne bezbednosti – SDB.